Zaposliti osobe sa invaliditetom

U Srbiji ima oko 600.000 osoba sa invaliditetom, samo 22.500 prijavljano Nacionalnoj službi za zapošljavanje.

Bez obzira na nivo obrazovanja i uprkos bitnim beneficijama predviđenim za poslodavce ako zaposle osobu sa invaliditetom, te osobe ne mogu da nađu zaposlenje. Za to su, tvrde stručnjaci, krive predrasude, ali je neophodan i Zakon o zapošljavanju invalida, na koji se dugo čeka.

Od 6.000 radno sposobnih invalida u Beogradu, njih 40 je s fakultetskom diplomom, a većina je završila osnovnu školu ili zanat. I mada se već nekoliko godina govori o programu zapošljavanja invalida, sve je još mrtvo slovo na papiru, za njih posla nema i žive na ivici egzistencije. Posebno su ugrožene mentalno zaostale osobe.

Ivica Đikić ima 34 godine, štićenik je Društva za pomoć osobama ometenim u razvoju i živi u sedmočlanoj porodici u kojoj samo otac radi.

"Kada sam se ovde učlanio, onda sam odmah počeo da radim pošto mi je ovo lagan posao i za pakovanje i da pravim fascikle", rekao je Đikić.

"Ja sam Samir i završio sam zanat, knjigovezac. Taj zanat sam završio zato što mi se dopada, zato što sam kreativan, volim knjige, a želeo sam zaposlenje jer sam hteo da pomognem mami i tati".

Društvo Stari grad, za pomoć osobama ometenim u razvoju, za štićenike organizuje radne aktivnosti i edukaciju. Tokom prošle godine savijeno je i složeno skoro pola miliona kartonskih fascikli, a bavili se i zaštitom životne sredine, sakupljali plastični otpad, limenke i stari papir.

Dejan Kozić, predsednik društva, kaže da osobe sa invaliditetom mogu da rade poslove u kojima im mentalna umanjenost dozvoljava da dugo rade jednolične radnje. "Samo juče smo savili oko 10.000 fascikli", kaže on.

Upravo za takve poslove, u Australiji na primer, mentalno zaostale osobe imaju prednost pri zapošljavanju jer se pokazalo da im je radna produktivnost veća i do 35 odsto.

Za poslodavce u Srbiji, Nacionalna služba je predvidela brojne olakšice u cilju otvaranja radnih mesta za invalide. Ivana Tomić iz Nacionalne službe za zapošljavanje kaže da je reč o učešću u finansiranju opremanja radnog mesta, odnosno jednokratnom iznosu od 100.000 dinara i jednoj od dve solucije.

"Ili finansiranje zarade zaposlenog sa invaliditetom u visini 80 odsto proseka grada ili republike, šta je u tom trenutku povoljnije, ili refundacija doprinosa za obavezno socijalno osiguranje", kaže ona.