Ako imate mačku verovatno već znate da ona poseduje neke neverovatne osobine. Čak i ukoliko mačku nikada niste imali pročitajte ove zanimljive detalje vezane za najpopularnije kućne ljubimce na svetu.
Fiziologija i ponašanje
Raspoloženje mačke ima skoro podjednak uticaj na veličinu njenih zenica kao i količina svetla. Uznemirena ili uplašena mačka imaće širom otvorene zenice dok će recimo ljuta mačka imati sužene zenice.
šta mislite da li mu se svidelo buđenje?
"aparat" mačke je toliko razvijen da ona može razlikovati dva identična zvučna izvora razmaknuta 0.5m na udaljenosti od čak 20 metara! Uho mačke sastoji se od čak 30 mišića [ljudi imaju 6] koji kontrolišu pokrete spoljnjeg uha i koji ga mogu rotirati za 180 stepeni. Mačka tako može čuti zvuk iz svih pravaca bez pomeranja glave.
Neobični zvuci i škljocanje vilice mačke koja kroz prozor gleda u pticu ili insekta samo predstavljaju instinktivno ponašanje lovca mesoždera koji plen ubija jakim ugrizima.
Brkovi mačkama služe najpre kako bi ocenile da li se mogu provući kroz određeni otvor. Kako nemaju većih [od lobanje] pojedinačnih kostiju u svom telu otvor kroz koji mački prolazi glava je dovoljan i da kroz njega prođe celo njeno telo.
Mačke nemaju znojnih žlezda što objašnjava znatno slabiji miris njihovih tela [u poređenju sa npr. psima]. Ova činjenica ih, međutim, čini relativno osetljivim na visoke temperature.
Mački je u lošim svetlosnim uslovima potrebno 6 puta manje svetla [u odnosu na čoveka] kako bi jasno videla. Tome doprinosi i posebna membrana
Tapetum Lucidum koja se nalazi na obodu rožnjače i koja ima reflektivnu površinu. Ona još jednom odbija primljenu svetlost ka zenici i na taj način povećava `upijenu količinu svetlosti. Odbljesak zelenkaste boje koji se može videti na fotografijama mačaka i pasa koje su snimljene uz korišćenje blica predstavlja refleksiju ove opne.
[Ovaj neželjeni efekat se na fotografijama može izbeći samo korišćenjem difuznog filtera postavljenog između blica i mačke ili izmeštanjem blica što dalje od samog fotoaparata.]Osim u nosu, mačka poseduje još jedno čulo mirisa u vidu
Jakobsonovog organa. Radi se o hemijski osetljivim nervnim završecima koji se nalaze u gornjem delu usne duplje. Najrazvijeniji Jakobsonov organ nalazi se kod zmija koje izbacujući i uvlačeći vlažan jezik prenose i molekule mirisa do osetljivih nervnih završetaka.
Kada pije tečnost mačji jezik je u usnu šuljinu unosi sa svoje donje strane, za razliku od recimo psećeg jezika.
Kao i ljudi, sve mačke se dele na levake i dešnjake.
Od svih životinja na Planeti samo žirafe, kamile i mačke hodaju istovremeno levim pa desnim nogama.
Mačka vrlo retko mjauče u komunikaciji sa drugom mačkom. Ovaj način oglašavanja mačke koriste samo sa ljudima.
Doskorašnje verovanje da mačke nisu u stanju da razlikuju boje je opovrgnuto u najnovijim istraživanjima. Mačke mogu razlikovati plavu, zelenu i crvenu boju.
Mužjak domaće mačke postaje polno zreo između 7. i 10. meseca dok ženka može ostati u drugom stanju već između 5. i 9. meseca starosti. Bez kontrole ženka može u kontinuitetu imati mladunce svakih 4 meseca pa je veoma važna kontrola parenja ili sterilizacija/kastracija.
Proporcionalno veličini svoje glave i tela, mačke imaju najveće oči od svih sisara.
Mačke moraju kroz ishranu da unose masti pošto njihov organizam nije u stanju da ih proizvodi. Nemojte hraniti svoju mačku [industrijskom] suvom hranom za pse pošto je mačkama u procentima potrebno 5 puta više proteina nego psima.
Mačke imaju bolje kratkotrajno pamćenje nego psi. Najnoviji eksperimenti sprovedeni na Univerzitetu u državi Mičigen utvrdili su da kratkotrajno pamćenje kod pasa ne prelazi 5 minuta dok kod mačaka može trajati i do 16 sati što prevazilazi i rezultate izmerene kod majmuna i orangutana.
Jedina vrsta domaće mačke koja voli vodu i kojoj je to sastavni deo karaktera rase je Turska Van mačka. U regiji iz koje potiče ova rasa znaju je i pod imenom "mačka koja pliva".
`Predenje` je sastavni deo komunikacije kod mačaka. Sam zvuk nastaje od kretanja vazduha kroz sužene kanale u plućima koje svojim pomeranjem pravi dijafragma. Neobično je što se nekada predenje čuje i kod mačaka koje su jako bolesne ili povređene. Ipak, predenje pre svega označava dobro raspoloženje i prvi put se čuje kod mačića dok sisaju mleko.
Istorijske zanimljivosti
Ailurofobija je strah od mačaka. Od ovog psihičkog poremećaja patili su Julije Cezar, Henri Drugi, Čarls IX kao i Napoleon Bonaparta.
Pre 4 hiljade godina, u starom Egiptu, mačka je smatrana svetom životinjom. Smrtna kazna je sledila svakome ko bi ubio mačku. Članovi porodice u kojoj bi mačka uginula sekli bi svoje obrve kao znak žalosti.
Neverovatna činjenica je da je 1888. godine u gradu Beni Hasanu pronađeno 300 hiljada mumificiranih mačaka. Njihovi ostaci su bili prodati za 18.43 dolara po toni i brodom preneseni u Englesku gde su korišćeni kao đubrivo.
Manje je poznato da je Isak Njutn pored svog životnog dela [Zakon gravitacije] izumeo i pokretna vratanca za mačke kako bi olakšao život svojim brojnim mačkama.
Pisac Ernest Hemingvej je izvesno vreme imao čak 30 mačaka u svojoj kući u Havani.
Vinston Čerčil je važio za velikog ljubitelja mačaka. Njegov mačak Džok koga je vlasnik zvao svojim ličnim pomoćnikom bio je pored Vinstona i na njegovoj samrtnoj postelji.
Jedan od najstarijih zakona o zaštiti mačaka doneo je saksonski kralj Henri I. On je odredio da svako ko ubije mačku mora platiti kaznu u iznosu od 60 korpi kukuruza.
Kada je mače još sasvim malo nikako ga nemoj te podizati za kožu na vratu. Samo majka mačka može to raditi a da ne povredi mače.
Supstance iz kore pomorandže i limuna smetaju mački što možete iskoristiti kao efikasan način da svog ljubimca odučite od grebanja određenog komada nameštaja ili obuće.
Naučno je dokazano da milovanje mačke može sniziti povišeni krvni pritisak.
Mada zaslužuje da bude obrađeno kao zaseban tekst, ovoga puta ćemo samo pomenuti ovaj još uvek nedovoljno istraženi fenomen. Iako se mačke smatraju manje odanim i vezanim za svog vlasnika i dom nego što je to slučaj sa psima, neverovatni slučajevi tzv.
psihološkog praćenja vlasnika na ogromnim razdaljinama govori suprotno. Dokumentovani slučajevi da su životinje prelazile i po više hiljada kilometara [nepoznatog terena] i uspešno pronalazile vlasnike upućuju na postojanje nekog `čula` za koje nauka još uvek nema objašnjenje. Na nekim od najvećih svetskih univerziteta poslednjih godina se vrše ispitivanja koja pokušavaju da utvrde da li mačke i psi imaju sposobnost da telepatski `komuniciraju` sa čovekom i drugim životinjama. Za sada je potvrđeno da je učestalost `pogađanja` nekih zadataka u laboratorijskim uslovima osetno veća od slučajnosti.
Prijem 
