Akcenat pri lečenju i otkrivanju svakog od ova tri oboljenja mora da bude na ranom otkrivanju i prevenciji bolesti. Prof. dr Nenad Borojević, direktor Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije, kaže za „Blic“ da rano otkrivanje kanceroznih oboljenja znači gotovo sigurno izlečenje. U slučajevima kada se bolest razvije, bez obzira na metode lečenja, ishod je neizvestan.
Najčešći maligni tumor i uzrok smrti kod žena jeste rak dojke. Svake godine se registruje oko 3.700 novoobolelih žena, od kojih umre 1.300. - Rak dojke se može sprečiti, ali to našim ženama nikako ne dopire do svesti. Preporuka je da žene u dobi između 50 i 70 godina svake dve godine rade pregled mamografom. Žene starije od 40 godina treba da se podvrgnu kliničkom pregledu specijaliste jednom godišnje, a žene od 30. godine treba da rade samopreglede dojki periodično - objašnjava dr Borojević.
U Srbiji ne postoji sistem skrininga putem kojeg bi se žene blagovremeno pozivale na preglede, kao što je slučaj u većini zemalja Evropske unije. Mamografiju, odnosno rendgenski snimak dojki, u Beogradu je moguće uraditi na Institutu za onkologiju i u KBC „Bežanijska kosa“, ali se čeka i po nekoliko meseci.
- Kada se rak dojke otkrije na vreme, to jest u fazi kada ne daje nikakve simptome i samo se snimanjem može otkriti, izlečenje je zagarantovano. Nažalost, takvih slučajeva je najmanje jer naše žene u najvećem broju slučajeva dolaze kada su se desile već radikalne promene na dojkama - konstatuje sagovornik „Blica“.
Stopa obolevanja ženske populacije u Srbiji od raka grlića materice najveća je u Evropi. Svake godine registruje se 1.400 novoobolelih. Glavni uzročnici ovog oboljenja su humanopapiloma virusi, koji, ako se ne leče godinama, dovode do bolesti i tragičnog ishoda. Ginekolozi ističu da kada nastane rak grlića materice, postaje jasno da ta žena nije pet godina, nekad i duže, posetila ginekologa. I kod ovog oboljenja, ako se otkrije na početku, izlečenje je potpuno izvesno. Ohrabrenje je i otkriće vakcine „gardasil“, prve vakcine protiv raka grlića materice koja je stigla i na srpsko tržište.
- Ovako visoka incidenca obolevanja od raka grlića materice pokazuje da naše žene uopšte ne posećuju ginekologa. Redovni godišnji odlasci ginekologu treba da počnu najkasnije tri godine nakon početka seksualnih odnosa. Ako rezultati sve tri godine budu uredni, onda posete ginekologu mogu da se prorede na dve godine - smatra dr Borojević.
Broj obolelih od raka debelog creva u porastu je i u muškoj i u ženskoj populaciji, a godišnje oboli oko 3.500 ljudi. Smatra se da osobe mlađe od 50 godina nisu pod rizikom, a ljudima starijim od ove dobi preporučuje se jednom godišnje testiranje na prisustvo skrivene krvi u stolici. Alarm da se poseti lekar i posumnja na mogući nastanak kancera debelog creva jesu i neredovne stolice sa krvarenjem i onda nikako ne treba čekati šest ili više meseci.
- Ljudi su nemarni, ne obraćaju pažnju, i zato se rak debelog creva najčešće otkriva kada nema više pomoći. Svako može sebi da pomogne tako što će voditi računa o ishrani, izbegavati masnu i jaku hranu i uključiti neku od fizičkih aktivnosti u život - savetuje dr Borojević.
Da bi se sprečio nastanak pomenutih kanceroznih oboljenja trebalo bi se pridržavati pomenutih pregleda i dijagnostičkih procedura. Njih treba primenjivati i češće ukoliko su u nečijoj porodici zabeleženi slučajevi tih bolesti.