SKUPŠTINA grada rešila je da se, bar na papiru, obračuna sa divljim reklamdžijama, koji su u borbi za jeftin oglašivački prostor, ali i usled nedostatka adekvatnih pravilnika, potpuno promenili izgled prestonice. Odluka, koju su na poslednjoj sednici usvojili gradski odbornici, trebalo bi da po prvi put pravno reguliše celokupno javno oglašavanje na teritoriji Beograda - od nalepnica koje su prekrile ulične bandere do bilborda.
Ova "slovo na papiru" takođe predviđa donošenje Plana kojim će tačno biti precizirane javne površine za postavljanje reklamnih objekata, odnosno bilborda. Centralne gradske opštine moći će da daju svoje predloge slobodnih lokacija, ali će konačnu reč, ipak imati Gradska uprava. Prigradske opštine same će pripremati planove. Lokacije za reklame davaće se u zakup na deset godina putem javnog konkursa, a svi korisnici biće u obavezi da plaćaju lokalnu komunalnu taksu.
Novoj gradskoj odluci posebno su se obradovali zaposleni u gradskom Zavodu za zaštitu spomenika kulture, jer već godinama vode borbu sa nesavesnim oglašivačima. Na ovaj problem zaštitari su ukazivali još pre dve godine kada je postalo evidentno da je nemoguće kontrolisati šta se kači na zidove zaštićenih zgrada.
- Zavod spada među one institucije, koje su zapravo vapile za donošenjem jedne takve precizne uredbe. To će nam znatno olakšati posao, obzirom na to da smo do sada mogli da intervenišemo samo po Zakonu o kulturnim dobrima - objašnjavaju u ovoj ustanovi. - Imamo jasno precizirane kriterijume kada je reč o "estetskim" intervencijama na spomenicima kulture. Naš stav je da arhitektura zaštićenih građevina ne sme da bude naružena velikim, grubim i agresivnim reklamama. Reklamdžije se bore za prostor, a naše je da ih omeđimo pravilima.
Pomenuti Zakon o kulturnim dobrima takođe predviđa da je za bilo kakve intervenicje na zaštićenom objektu neophodna saglasnost Zavoda, ali se mnogi o to pravilo i dalje oglušuju.
Inače, na udaru reklama posebno su građevine duž Knez Mihailove ulice. Njih uglavnom kače vlasnici lokala u pasažima, jer im je to jedina komunikacija sa šetačima. Ovom odlukom takođe je preciziran i status staklenih, oglasnih vitrina, kojih naročito ima u Bulevaru kralja Aleksandra. I za ovakve reklamne objekte ubuduće će biti neophodna dozvola.
Kazne
SPROVOĐENjE pomenute Odluke kontrolisaće Gradska uprava nadležna za poslove saobraćaja i opštinske komunalne inspekcije. Ukoliko je objekat za oglašavanje postavljen mimo plana ili bez dozvole predviđena je kazna od 5.000 do 500.000 dinara. Novčane kazne dobiće i oni vlasnici koji ne budu redovno održavali svoje reklamne prostore.
Zastori
U Zavodu kažu da je arhitektura danas postala puki nosač reklama, kao i da su veliki problem sve popularniji reklamni zastori ili kalkani koji prekrivaju čitave zidove zgrada. Kako kažu, tende, murali, kalkani i suncobrani takođe su vrsta reklame i ne smeju vređati oko prolaznika. Novom odlukom, osim saglasnosti skupštine stanara, potencijalni oglašivači na zgradama moraće da dobiju i "zeleno svetlo" od Grada.
Prijem 