Ljubomora
Piše: Dr Dragana Krasić
Ljubomora je vrsta straha,
ili bolje rečeno složena, afektivna reakcija na zamišljenu
ili realnu pretnju da će voljeni objekt biti izgubljen,u potpunosti
ili nekom stepenu.Ljubomora je složena
reakcija gde primarna emocija strah u percepciji događaja s percepcijom
sopstvene reakcije na njega poprima dimenziju složenog
odgovara na povređivanje.
Reč ljubomora je etimološki
blisko povezana sa ljubavlju, u psihološkom smislu ta veza nije tako
čvrsta. Psihoanalitičari(Fenihel) otkrivaju da su najljubomorniji
oni '' koji ne mogu voleti ali koji moraju osećati da su voljeni.''
Podeljena su mišljenja
da li je ljubomora urođena pa predstavlja prirodnu reakciju u nekim
uslovima ili je određena kulturom. Neka istraživanja urođeničkih
plemena, kod kojih postoji potpuno slobodan promiskuitet, pokazuju da
i među članovima plemena postoji ljubomora, mada je skrivena, verovatno
pod pritiskom kulturnog modela i društvene uloge.
Struktura ljubomore
Nema ljubomore bez ljubavi.
Priroda ljubavi je takva da drugi uvek može, iz nekog razloga, sada
ili u budućnosti, prestati da voli i da uzvraća ljubav. Dakle,
prvo ljubav, a zatim i strah od gubitka ljubavi su dve emocionalne pretpostavke
na kojima je zasnovano osećanje ljubomore. Sumnja u neverstvo opravdana
ili ne, nosi emocionalni odnos kako prema voljenoj osobi
tako i prema suparniku .
Ljubav je ekskluzivno
i starije osećanje, a ljubomora je strah od gubitka te ekskluzivnosti,strah
da bi se neko drugi voleo više. Od rođenja, pa kroz odrastanje spoznajemo
ljubav.
Dete prvo mora shvatiti
da ga roditelji vole, da bi se moglo potom uplašiti da
mu je neko može uzeti. U dečjoj ljubomori su sadržani elementi
separacionog straha,zavisti i mržnje.
U ontogenetskom
razvoju najraniji začeci ljubomore nalaze se u odnosu prema braći
ili sestrama, a posebno prema tek rođenom malom ''suparniku''
u borbi za ljubav majke. Ova ljubomora je nesvesna i često dovodi do
razvoja osećanja krivice. Ljubomora kod dece je maskirana i nediferencirana.
Najčešće su to agresivni postupci, koji mogu preći u surovu destruktivnost,simboličke
aktivnosti,emocionalnu regresiju,zaostajanje u razvoju neke funkcije(govor),
ili razvijanje nekog poremećaja (tikovi,mucanje,enureza,enkopreza i
td.) Transakciona funkcija detetovog poremećaja ima za cilj da preusmeri
roditeljsku pažnju s rivala na ''bolesno'' dete. Na ovaj način se
razvija obrazac iznuđivanja potvrda tuđe ljubavi kroz bolest
i poremećaj.
Problem ljubomore se
sreće u svim grupama i zajednicama upravo zbog stalne potrebe za osvajanjem
pažnje i podrške autoriteta, i korenuje negde iz egzistencijalnih
potreba čoveka i opstanka.
Kad postoji nesigurnost
u odnosu na ostvareni odnos, prag za ljubomoru je jako s
nižen, i obrnuto.
Osoba koja oseća ljubomoru
je u strahu,a kao reakcija na taj strah u ponašanju se ispoljavaju
ljutnja, bes, tuga, mržnja kao metaemocije.
Reakcija na ljubomoru
javlja se u četiri osnovna sklopa osećanja i ponašanja:
1) ljutnja-napad,
2) mržnja-uništenje,
3) tuga-povlačenje,
4) strah-ugađanje.
1) Sklop ljutnja-napad
je vid rešavanja situacije u životinjskom svetu, među decom i u tradicionalnim
društvima. Cilj je zastrašiti,oterati ili poniziti rivala.
2) Mržnja- uništenje
je vid gde se ispoljava destruktivno ponašanje koje ima za cilj uništenje
voljenog bića ili bića rivala. Istraživanja pokazuju da je čak oko
jedne trećine svih ubistva motivisano osećanjem ljubomore i češće
je ubijanje partnera nego rivala.
3) Sklop tuga-povlačenje
je reakcija tuge koja je jasan signal partneru da u datoj situaciji
treba da preispita svoje ponašanje. Sklop ljutnja-napad izaziva strah,
a tuga-povlačenje je usmeren na izazivanje krivice. Kod preteranog
ispoljavanja ovog načina ljubomore osoba može razraditi čitave strategije
samouništenja čija je transakciona funkcija poruke: ''Ako me još
voliš ,zaustavi me'', a koje mogu kulminirati pokušanim ili stvarnim
samoubistvom.
4) Sklop strah-ugađanje
je vid čija je suština da osoba motivisana strahom od gubitka čini
sve da bi ugodila i zadovoljila voljenu osobu. Njeno ugađanje
je poruka partneru koja pokazuje kako je osoba dobra i odgovarajuća
za partnera i šta bi on sve izgubio.
------------------------------------------------------------------------------------------------------------
LjUBAV____strah zbog
gubitka--------- LjUBOMORA
a)adekvatna:- reaktivna('' dobar '' način)
B)neadekvatna-nereaktivna("los" nacin)
Vrste ljubomore
-U odnosu na povod i
način izvođenja : Adekvatna,neadekvatna
-U onosu na realni okvir
zbivanja:reaktivna, fantazmatska
-U odnosu na posledice
ishoda:konstruktivna, destruktivna
-U odnosu na karakterološke
i psihopatološke karakteristike ličnosti: karakterna, neurotska, psihopatska,
psihotična.
-Pseudoljubomora, ne
uzrokuje je strah zbog gubitka, već zavist i strah zbog sopstvene ugroženosti.
Pseudoljubomora
To je takođe osećanje
straha od gubitka ili separacije,ali subjekt nije pokrenut ljubavlju
nego zavišću, posesivnošću ili interesom. Najčešće se radi
o zavisnosti i patološkoj simbiozi, te tu strah od ''gubitka voljene
osobe'', je u stvari strah za samoga sebe. Ljubomora je afektivna
reakcija, urođena ili ne koja daje mračni kolorit ljudskom životu,
i koja ga negde u tome dodiruje sa animalnim svetom, jer je
podstrekivač daljeg usložnjavanja i buđenja emocionalnog
spektra, daljih akcija i ponašanja sa posledičnom problematikom.
Prijem 
