Umetnost udvaranja Piše: Ass. dr. Olivera Zikic
Čini se da priroda sa nama ima tačno određene ciljeve. Najvažniji je,
izgleda, produženje života i vrste. U tu svrhu obezbedila nas je
posebnom vrstom podstrekača koju nazivamo nagonima. Oni se staraju da
cilj bude ostvaren. Kao i kod svakog ostvarenja cilja mora se odnekle
početi.
Prvi korak u ovom, od prirode postavljenom zadatku je naravno -
naći odgovarajućeg partnera. Zato i nije čudno ako se kaže da je
udvaranje univerzalni fenomen i da je prisutan u svim kulturama i
vremenskim periodima. Razlikuju se samo načini na koji se ostvaruje.
Određeni dokazi da se, kada govorimo o udvaranju, radi o nečem što
možemo smatrati i delom naše nagonske prirode, leže u činjenici da se i
u životinjskom svetu može opservirati ponašanje koje predhodi parenju,
a slično je onom što kod čoveka nazivamo udvaranjem. Recimo, poznat je
"ples" pauna koji podrazumeva "šepurenje", isticanje grudnog koša i
široko otvaranje svog predivnog, šarenog repa. Miševi međusobno trljaju
nosiće dok, recimo, delfini između ostalog "pevaju" prilikom
"udvaranja". Neke životinje menjaju svoju boju ili luče određene
supstance kako bi privukle partnera.
Kod ljudi je to ipak malo drugačije. Nagonska priroda je dopunjena i
nekim drugim momentima. Uglavnom se radi o socio-kulturalnim uplivima i
normama. Naravno, ne treba zaboraviti i naše individualne razlike koje
potiču od same ličnosti i vaspitanja.
Udvaranje se razlikovalo i u zavisnosti od vremena u kome se
odvijalo. Recimo, u 19. veku, odnosno u Viktorijanskom periodu,
postojali su tačno određeni kodeksi ponašanja prilokom udvaranja. Svako
drugačije ponašanje se smatralo neprijstojnim i bilo je socijalno
sankcionisano. Mlade dame su od najmlađih dana podučavane kako treba da
se ponašaju. Mesta susretanja su uglavnom bila tokom balova ili
crkvenih ručkova. Ako bi gospodin želeo da odpleše sa mladom damom,
morao bi da joj bude predhodno predstavljen. To nije automatski značilo
da može da joj se nakon toga obrati u bilo kojoj drugoj situaciji. Ako
bi želeo pravo poznanstvo, morao je da to učini uz pomoć zajednčkih
prijatelja koji bi ga preporučili dami. Nakon zvaničnog upoznavanja,
gospodin je mogao da ponudi mladoj dami da je , recimo, otprati kući,
šaljući joj poruku u kojoj je moli da bude njen pratioc. Mlada dama
odlučuje ko joj se najviše dopao i čiju će ponudu prihvatiti, i
naravano pisanim putem, šalje svoj odgovor.
Viktorijanski sastanci su bili uvek na neki način nadgledani. Dama
nikada nije izlazila sa džentlmenom van kuće u kasnim večernjim satima.
Smatralo se nepristojnim čak i ako bi se muškarac zadržao do večernjih
sati u poseti dami. Mogao je da joj se obrati i poseti samo sa njenom
predhodnom dozvolom.
Jedna od najromantičnijih aspekta viktorijanskog udvaranja bila je
pisana reč. Dame su obično imale svoj dnevnik, a uobičajno je bila i
razmena romantičnih pisama.
I pored ovakvih strogih kodeksa, ono što je ipak bilo dozvoljeno u
socijalnim kontaktima je bio flert. Flert se odigravao na veoma
subtilan način i uz pomoć dodatnih elemenata poput lepeze, suncobrana,
rukavica. Zavisno od njihovog položaja, džentlnemi su primali
neverbalne poruke zainteresovanosti ili nezainteresovanosti dame.
Recimo, ako dama sporo zamahuje lepezom znači da je zauzeta ili udata,
dok je brzo zamahivanje značilo da je slobodna. Lepeza u desnoj ruci
postavljena ispred lica je značila poziv da se dama sledi. Ako je
želela da pošalje poruku ljubavi široko bi otvorila lepezu, a potražila
bi poljubac otvaranjem i zatvaranjem lepeze. Lepeza prislonjena na
desni obraz značila je "da", a na levi "ne".
Danas je udvaranje pilično drugačije, otvorenije i socijalno
prihvatljivije. Svakako i danas postoje razlike u stavovima naročito
među "puritanskim" kulturama poput one u Velikoj Britaniji ili Severnoj
Americi, gde se flert doživljava sa negativnim predznakom.
FlertFlertovanje je mnogo više no obična zabava. Najčešće ima za cilj
približavanje partneru, ali se u današnje vreme koristi i u neke druge
svrhe, recimo za pridobijanje bolje i brže usluge u restoranu,
prodavnicama, boljeg položaja kod kolega i pretpostavljenih i sl.
Naravno, u poslednjem slučaju ima prizvuk manipulativnog i najčešće
naučenog ponašanja, što se za kontakt sa potencijalnim partnerom
uglavnom ne može reći. Poslednja tvrdnja je inspirisana brojnim
istraživanjima naučnika o ponašanju partnera tokom flertovanja, tokom
kojih je utvrđeno da postoji čitav niz pokreta koji su slični u svim
kulturama (uz sličnost sa ponašanjem u životinjskom svetu), i izgleda
imaju ishodište u duboku usađenim, filogenetski nasleđenim, nagonskim
zapisima.
Kada nam se neka osoba svidi javljaju se određene pojave koje su van
naše kontrole i samim tim nemoguće ih je upotrebiti u manipulativne
svrhe. Recimo, zenice se široko otvore, a suzne žlezde počinju da luče
dodatne količine suza, tako da sloj suza koji tom prilikom prekriva
očne jabučice, daje očima poseban sjaj i izgled. Pogled se mnogo duže
nego što je to uobičajeno zadržava na partneru. I još jedna veoma
interesantna pojava. Kada zapazimo nekog ko nas privlači, dolazi do
pojačanog dotoka krvi u usne te one postaju blago uvećane i rumenije.
Smatra se da je ova činjenica bila inspiracija izumiteljima karmina,
koji je napravljen pre više od 1000 godina, kako bi imitirali navedenu
pojavu. Tokom flertovanja se može uočiti i povećan tonus mišića, grudni
koš se širi, stomak uvlači, čak i bore ispod očiju postaju manje.
Govor telaRezultati istraživanja pokazuju da većina muškaraca smatra da je
umetnost flertovanja u nalaženju i izboru pravih reči i fraza koje se
upute partnerki. Sa druge strane, vrlo je dobro poznato da se naša
komunikacija sa drugim osobama ostvaruje na dva nivoa. Ono što želimo
da prenesemo drugima možemo iskazati rečima (verbalna komunikacija), i
putem "govora tela", odnosno držanjem, pokretima, mimikom, načinom na
koji nešto iskažemo (neverbalna komunikacija). Utvrđeno je i da, dok
komuniciramo, samo 7% informacija "šaljemo" verbalnim putem, odnosno
sadržajem našeg govora. Ostalih 93% potiče od neverbalne komunikacije i
to 55% od telesne ekspresije ili "govora tela" i 38% od stila na koji
nešto kažemo. Nije isto ako kažemo "Drago mi je što smo se upoznali" sa
osmehom na licu, namršteni ili bez bilo kakve mimike. Naš govor tela
mnogo više kazuje o našim namerama i osećanjima, te je valjda i
razumljivo što često pre poverujemo našim "osećajima" o nekoj osobi
nego li onome što ona kaže.
I kod flerta "govor tela" ima ogromnu ulogu. Izgleda da muškarci i žene nemaju podjednake "znake" koje koriste tokom flerta.
Kada ugledaju za njih privlačnu ženu, muškarci počinju da se ponašaju
drugačije - doteruju frizuru, popravljaju kravatu ili kragnu,
otkopčavaju ili zakopčavaju jaknu. Nešto "agresivniji" nastup se smatra
kada zakače palac za pojas ili kajš, okrenu se telom prema partnerki i
približe korak napred. Pogled zadrže na partnerki nešto duže no obično.
Alternativni položaj je kada se podboče, stavljajući jednu ili obe ruke
na bokove. Ako sede ili su prislonjeni uz zid, najčešće ćete primetiti
kako blago isprave ili rašire noge.
Sa druge strane, kada pripadnice nežnijeg pola ugledaju za njih
privlačnu osobu najčešće počinju da zabacuju kosu i to sa jedne strane
na drugu, preko ramena ili je udaljuju od lica. Smatra se da originalni
impuls potiče iz potrebe da otkriju oči, mada se ovaj gest može videti
i kod osoba sa kratkom kosom. Pogled je uglanom sa poluzatvorenim
očima, koji je dovoljno dug da ga mučkarac primeti, ali i dovoljno
kratak da dobija prizvuk virenja (što daje posebnu draž). Pojedina
istraživanja govore da posebno jak signal za muškarce predstavlja
pogled žene preko ramena.
Kada se pogledi susretnu, ako je zainteresovana za muškarca žena obično
spusti stidljivo pogled i usmeri ga u stranu. Ako, međutim, nakon
susreta pogleda samo skrene pogled i nastavi živo da gleda po gomili,
znak je da je njena zainteresovanost za dotičnog partnera veoma mala. U
repertuaru žene se često mogu naći i grickanje usne i diskretno
oblizivanje. Prekrštene noge i usmerene ka određenoj osobi takođe
pokazuju zainteresovanost.
Svakako, postoje i znaci koje govore suprotno. Recimo, izbegavanje
pogleda, prekrštene ruke, ruke u džepovima, namršteno lice, zevanje,
telo okrenuto u stranu, čišćenje noktiju bi bili primeri ponašanja koje
"govori" - "Nisam zainteresovan ili zainteresovana, dalje od mene!"
Ko pre devojci..........ili malo drugačijePostoji kulturalno verovanje ili mit da je muškarac skoro uvek taj koji
je inicijator prvog kontakta. Medjutim, izgleda da baš to i nije tako!
Prema Cary-u (1976), Morre-u (1985) i Perper-u (1985), žena je ta koja
povlači prvi potez. Doduše, na početku šalje veoma subtilne signale,
koji se ne mogu odmah protumačiti kao zainteresovanost. Tek nakon što
muškarac započne igru zavođenja, primenjuje otvorenije i jasnije
signale flertovanja.
Ono što je još veoma važno znati je da se ljudi pribojavaju
odbacivanja, te neće napraviti korak ka vama ako im ne pošaljete
ispravne signale. Dokazano je da i najatraktivnija žena koja ne
flertuje, neće imati šanse kod muškaraca, pored one koja naveliko
flertuje. Jednostavno, muškarci joj neće prići jer procenjuju da nije
potencijalno zainteresovana za njih.
Pa, drage moje dame i gospodo, flertujte svim srcem. Imajte na umu da
osnovna stavka u flertovanju NIJE da se dokažemo i impresioniramo
druge, već da im pokažemo da nam se sviđaju. Za to nije potrebno mnogo
- dovoljno je da ste nasmejani, opušteni, pomalo detinjasti - ostalo će
već sve sama priroda da razreši.
Uživajte u čarima drugih! 
Prijem 
...