„Blic nedelje“ istražuje: Kako izgleda muž nasilnik u Srbiji
Tuku i oni bez škole i školovani
Nasilnici
u porodici uglavnom su muškarci, čak u 92 odsto slučajeva. U pitanju je
najčešće muškarac starosti od 40 do 50 godina, nižeg ili srednjeg
obrazovanja. Nasilno se ponaša u svesnom stanju, bez dejstva alkohola
ili droge. Do ovih rezultata došlo je Udruženje sudija za prekršaje Republike Srbije na osnovu petogodišnjeg praćenja nasilja u porodici.
- Naravno, to ne znači da žene tuku samo neobrazovani ljudi. Nasilnici
su i intelektualci, ali u takvim porodicama nasilje se strogo drži u
tajnosti i ono se teže otkriva - kaže za "Blic nedelje"
Zoran Pašalić, gradski sudija za prekršaje.
Iskustva terapeuta koji rade u Savetovalištu protiv nasilja u porodici
pokazala su da su čak obrazovani ljudi maštovitiji u maltretiranju,
perfidniji. To potvrđuje i slučaj starice koja je posle 25 godina
fizičkog maltretiranja utočište našla u Sigurnoj kući. I ona i muž bili
su prosvetni radnici. Maltretiranje je trpela, kako i sama kaže, "celog
života". Na pitanje zašto ranije nije potražila pomoć, odgovorila je
"bilo me je sramota". Poslednje batinanje bilo je kablom od zamrzivača.
To je prelilo čašu i starija kćerka, koja već ima odraslu decu,
podstakla je majku da pomoć potraži u Sigurnoj kući.
- Postoje tipični nasilnici koji su veoma upadljivi za okolinu. Nije
nasilan samo u porodici, već na ulici u prodavnici, saobraćaju.
Upadljiv je u svakom pogledu i u svim relacijama s ljudima. Prema njemu
i njegovoj porodici susedi su uzdržani kako i sami ne bi iskusili
nasilje. Postoje i atipični nasilnici, koji su dobre komšije, ljubazni,
što je naročito izraženo kod incestoidnih ponašanja. To su najopasniji
nasilnici jer su nepredvidljivi, prikriveni, poremećenih shvatanja u
svakom pogledu. Međutim, za njih okolina uvek može da kaže reči
pohvale- objašnjava Mira Simić, terapeut u Savetovalištu protiv nasilja
u porodici, i dodaje da je karakteristično za sve nasilnike da su
nesigurni, nesposobni da nađu druga rešenja, jednom rečju, nezreli.
Mira Vuksanović-Cimeša, klinički psiholog, kaže da se nasilje u
porodici uvek radi promišljeno, kad nema drugih kod kuće. To se radi
svesno, da nema svedoka.
- Veoma je često i manipulativno nasilje. Zlostavljač premlati ženu, pa
joj donese cveće, izvede je na večeru, moli za oproštaj. Onda ubrzo
stignu nove batine, pa im uplati zajedničko putovanje. I tako redom.
Nasilje počinje vrlo brzo posle zaključenja braka. Veoma često u
trudnoći žene. To u početku nije svakodnevno, ali vremenom postaje sve
češće. Žena postaje sve slabija, a nasilnik sve suroviji,
manipulativniji - priča Mira Vuksanović-Cimeša.
Maltretiranje u porodici je skoro uvek praćeno transmisijom. U 85 odsto
slučajeva posle razvoda nasilnik se isto ponaša i u novoj vezi. Slično
je i s decom, koja taj model ponašanja prenose u svoju porodicu. Muška
deca obično postaju nasilnici ili potpuno idu u drugu krajnost, odnosno
protive se svakoj vrsti nasilja. Ženska deca u svojoj porodici lakše
prihvataju taj model ponašanja i najčešće postaju žrtve nasilja. One
čak na neki način opravdavaju nasilničko ponašanje svoga supruga.
- Ima slučajeva da žena, žrtva nasilja, kada dođe kod sudije za
prekršaje kao svedok, štiti muža i i kaže "nemojte da ga kaznite, ovo
mu je prvi put". One obično jedan iskaz daju pred policijom, posle
učinjenog nasilja, a pred sudijom za prekršaje pokušavaju da ublaže, pa
sve do toga da negiraju da je do nasilja došlo. Dva su straha kod njih.
Jedan da će posle toga nasilje biti još veće, a drugi je da će cela
porodica trpeti zbog izrečene materijalne kazne - kaže Pašalić.
Prijem 