Crkva na granici
Danas, 12.9.2007. | R.D.
Na granici Srbije i Crne Gore, na mestu gde je vladika Filaret štrajkovao glađu, biće podignuta crkva. Osveštanje kamena temeljca propraćeno je političkim skupom pod nazivom "U pet do dvanaest". Mada se odvijao na teritoriji Srbije, upriličila ga je Srpska narodna stranka, jedna od opozicionih partija u susednoj Crnoj Gori. Crkveno-političko saborovanje završeno je potpisivanjem sporazuma o saradnji između pomenute crnogorske partije i Nove Srbije Velimira Ilića, koji je mesto gde je vladika praktikovao tzv. potpuni post nazvao svetom zemljom. Njegov crnogorski kolega Andrija Mandić rekao je da će se lokalitet, dosad poznat kao Ranča, ubuduće zvati Vladičina dolina (prema nekim izveštačima - Vladičina poljana).
Zidanje crkve na bespuću, tik uz državnu granicu, ne bi se moralo smatrati nečim neprikladnim. Nadležne crkvene vlasti verovatno su procenile da je hram potreban upravo na tom mestu. Verovatno imaju i dovoljno sredstava. Partija ministra infrastrukture Srbije najavila je da će priložiti deset hiljada evra. Pošto je glavne učesnike od žarkog sunca štitio suncobran s reklamom jedne strane fabrike piva, verovatno su nađeni i drugi priložnici. Prisustvo uticajnog srpskog ministra verovatno znači da su na vreme pribavljene neophodne dozvole nadležnih civilnih vlasti. Ako je sve tako, mesto za molitvu ne bi trebalo da smeta nikom dobronamernom, bio vernik ili ne.
Neko bi mogao prigovoriti da je ljudima u tom kraju, bez obzira na to što od prekjuče žive na svetoj zemlji, potrebnija škola, ambulanta, put ili vodovod. Ako jeste, to je posao za državu. Crkva se bavi svojim poslovima.
U čitavom događaju ipak je bilo nečeg zbunjujućeg. Ministar Ilić prošle nedelje odložio je put u Crnu Goru i važne državne razgovore. Prekjuče je radnim danom našao vremena za susret sa vođom bratske partije. Za raspravu je i pitanje da li je ministar ovlašćen za proglašavanje dela državne teritorije svetom zemljom i da li iz toga proističu neke obaveze za državne organe i građane. Značajnije od toga je pitanje zbog čega beogradski zvaničnici stvaraju utisak da je Srbiji bliža crnogorska opozicija nego tamošnja demokratski izabrana vlast.
Crnogorski opozicionari koji ne vole svoju otadžbinu imaju pravo da je, poput Mandića, nazivaju državolikom tvorevinom. Nepristojno je - bez obzira na to da li dolaze kao partijski čelnici ili kao privatne ličnosti - da to čine u Srbiji, pa još u prisustvu visokih državnih zvaničnika. Srbija poštuje svoje međunarodne obaveze, priznaje postojeće granice i nema teritorijalnih pretenzija ni prema jednoj susednoj zemlji, pa ni prema Crnoj Gori.
Prijem 